Rasizam danas “više ne postoji”. Svi se zalažu za nekakvu jednakost i ravnopravnost i svi smo mi kao nešto jednaki. Samo, ne znam u kom svetu i na kojoj planeti je to moguće. Ovde, kod nas, u prestonici Srbije, rasizam je prisutan u svim porama društva, pukotinama u zemlji i prolazima između zgrada.
Beograd ne toleriše drugačije. Samo se pravi da je tako. Sve dok ga ne vidite na delu i dok ne pokaže pravo lice. Onda iz njega izlazi ono što je želeo da sakrije – netrpeljivost, nepravda prema svima koji su drugačiji i neshvatanje istih.
Bila sam sa crncem. Nije me bilo sramota da izlazim da njim, šetam se centrom grada i držim ga za ruku. Sve dok me sopstveni grad nije naterao da...
